A, drugo, povređeni i bolesni momci sanirali su povrede (jedino još Savić nije počeo da trenira). Lakše se diše u elitnom takmičenju, gde se svaka opuštenost kažnjava.
U subotu, Nikola Simić i njegovi saigrači, na megdan će Slogi, u Kraljevu. U gradu na Ibru igra pod obručevima ima tradiciju dostojnu poštovanja, a rival Pančevcima, jedna je od najsvetlijih tačaka srpske košarke. Nije uvek bilo lako, s vremena na vreme, i tamo su se dešavale nepovoljne situacije, posebno za ljude koji žive od sporta, ali, uvek se za Slogu našlo neko rešenje. Danas, oni se trude da ostanu stabilan prvoligaš. U klub je stigao Boško Đokić, jedan od najuglednijih srpskih stručnjaka. On svoju misiju širenja košarkaškog uticaja nastavlja da radi i u Kraljevu i tako je već decenijama. Može se reći, baš on, nešto je najvrednije u ovom sportskom kolektivu. Naravno, ima tu i igračkog potencijala, kao i izraženog kvaliteta. Ne treba mudrovati, skoro sve zavisi od Matovića i Dumića. Da podsetimo, baš Dumić, odlični plej Sloge, donedavno je organizovao igru u našem klubu.
Kraljevčani su kod kuće blagi favorit, nema sumnje, ali, ne sme se zaboraviti na entuzijazam gostiju, povoljne okolnosti koje prate Pančevce u poslednje vreme, kao i rešenost da prvi deo takmičenja u elitnoj grupi završe što efikasnije, kako bi posle Nove godine, mogli mirnije da priđu nastavku KLS. Interesantno je, a to dokazuje koliko je za Tamiš važan duel u Kraljevu, što ekspedicija iz našeg grada na put kreće dan ranije, pa će biti prilike da se tim odmori i lepo pripremi za i te kako važan meč.
Bez skrivenih značenja
Bojan Jovičić ima košarku u malom prstu, kako se to popularno kaže, a ceo njegov stručni štab je toliko posvećen tome što radi da ni rezultati ne izostaju. Umeren je strateg našeg tima, retko će izneti neku senzaciju, a kamoli da izrekne pretnje rivalu. Uzda se u svoj rad i momke koje predvodi. Ipak, uvek to naglasi kad treba najaviti neku utakmicu, njegova ekipa ide stalno da pobedi, da se nadmeće, pokaže koliko vredi, a samo je teren merilo uspeha. Nema u njegovim rečenicama skrivenog značenja, a takav pristup poštuju sve njegove kolege.
Imamo priliku često da razgovaramo sa igračima Tamiša. Ponekad nešto izjave za medije, nekad pričaju o rivalima ili kako najlakše stići do pobede. Zanimljivo je da nikad nismo čuli kako se slabo radi, da nema energije na treninzima. Kad je bilo najteže, kad je Jovičić na raspolaganju imao tek nekoliko igrača (zbog povreda i bolesti) pa nije mogla ni najprostija taktička varijanta da se sprovede u delo, nije bilo kukanja, niti priče kako će se sve raspasti u prah i pepeo. E, taj karakter koji krasi Simića i njegove košarkaške istomišljenike je prednost Pančevaca nad drugim timovima.
Ne treba sumnjati da će raskoš svega navedenog pokazati i u Kraljevu. Ne, nismo prorok pa da nešto tvrdimo, ali, sasvim sigurno, momci će dati sve od sebe da doesgnu cilj. U svlačionici, oni se dogovore oko pouzdanog načina kako da javnosti pokažu koliko zaista vrede.