Telefonom smo se lako dogovorili sa mladim plejmejkerom pančevačkog tima, Aleksandrom Ilkićem, da naše viđenje bude u AVIV parku, omiljenom sastajalištu mnogih sugrađana. Došao je na intervju za klupski sajt u društvu mlađeg brata Stefana (najvatrenijeg navijača, vidno srećnog zbog svih petica u svedočanstvu petog razreda Osnovne škole „Stevica Jovanović“).
Razgovor započinjemo pitanjem o uobičajenim aktivnostima našeg sagovornika, pa saznajemo da je u toku ispitni rok, a Aleksa, kako ga zovu ukućani i većina poznanika, odličan je student Informatičkih nauka, u Beogradu, pa je učenje deo svakodnevice. Takođe, iako nema obavezu da trenira, on, ne propušta vežbanje u teretani, kao i rad na sebi, a zatim kreće priča o prošloj sezoni:
Nije počelo dobro. Na startu, posle tri poraza u nizu, bili smo blizu dna tabele. Kako je vreme prolazilo sve više smo ojačavali u svakom smislu, pa, korak po korak, uspeli da izađemo iz rezultatske krize. Svakako, bilo je dosta problema oko povreda i bolesti, što je uticalo na rezultat. U drugom delu prvenstva smo pokazali kakav smo kolektiv. Izgubili smo samo tri utakmice od najvećih rivala, odigrali maksimalno, u iscrpljujućim utakmicama, i zasluženo stigli do Super lige. Smatram to uspehom, jer, nema većeg rezultata od tog u našoj ligi – iskren je Ilkić u uvodnom delu.
Mladi plej Tamiša se u Pančevo vratio iz KK Partizan, gde je bio deo čuvene škole košarke, pod pažnjom Duška Vujoševića. Ovo je bila njegova prva seniorska sezona. Nije prošlo bez osećanja i strahova. Svakako, Aleksa je već naučio da košarkaška utakmica nije nikakva orijentalna tajna, već mogućnost da se pokaže ono čim raspolažete. Mladost u pojedinim situacijama ne ume da bude podrška, posebno kad je reč o profesionalnom odnosu, ali isto tako, nema boljeg trenutka da se postavi kamen temeljac vere u ono što radite. Tokom prošle sezone, za mnoge iznenađujuće, dobio je priliku da igra. Minuti provedeni na parketu su jedno, praktično, reč je o delu statistike, ali, ako želite da svedete račun o doprinosu ovog mladog čoveka uspehu KK Tamiš, mora se pogledati integralnost delovanja Aleksandra Ilkića. Zapravo, kako se uopšte meri nečija korisnost? Inteligencijom pleni već na prvi pogled. To olakšava i dinamiku na treninzima, s obzirom na mesto koje ima u ekipi, a pošten odnos prema radu, saigračima i trenerima, sve za deset. Na terenu ume da zapazi. Lakoća kojom igra za mnoge je tajna, a posebno treba istaći doprinos u odbrani. Može da napreduje, svakako. Vrlina mu je što zna da samo maksimalno angažovanje donosi zadovoljstvo. Kad ocenjujemo sezonu, ruku na srce, bilo je i grešaka. Teško je očekivati od momka koji je tek načeo dvadesetu godinu da trešti od samopouzdanja, ali da na tome treba da radi, to stoji. Šut? Solidno oružje, ali može to mnogo bolje i češće da koristi tokom utakmica. Ilkiću zameraju nedostatak čvrstine, da prosto kažemo-fali mišića. To je ozbiljna tema, priča za stručnjake, ali, evo leta pred mladim asom da se popravi šta se može. Eto niti koja povezuje argumente. A kako je on doživeo svoj profesionalni debi u KLS?
Iskreno da kažem, zadovolan sam svojim igrama, ali i kako smo odigrali kao tim. Nije bilo lako na početku. Trebalo je malo vremena da se naviknem. Nova sredina, sistem rada i očekivanja, sve vas to usmeri na jednu stranu. Imao sam malih poteškoća da na startu nove priče, kako da zaboravim sve one godine provedene u Partizanu i kako smo tamo trenirali, ali, ubrzo sam se privikao na ritam rada Bojana Jovičića. Zahvalan sam treneru, kao i ljudima koji vode KK Tamiš što su mi pružili šansu da igram, jer znam kako su prošli ove sezone moji vršnjaci u nekim drugim klubovima. Siguran sam da će naredne sezone biti mnogo bolje. Naravno, ima toga što mogu da popravim u svojoj igri, da ozbiljno napredujem. Počevši od svog tela, kao i psihološke pripreme pred utakmicu, pa nadalje. Treba popraviti šut i neke druge košarkaške elemnte, ali sve do dolazi sa povećanjem samopouzdanja – precizno analizira pređen put naš sagovornik, a zatim dodaje i nekoliko rečenica o učešću u Super ligi: Onaj ko nije gledao naše susrete može rezultate da tumači na jedan način, a mi koji smo prošli kroz celu priču, svakako, vidimo to dosta drugačije. Moglo je bolje, ali, sveukupno, treba da budemo zadovoljni.
Angažovanjem Aleksandra Ilkića KK Tamiš je strateški nagovestio kako će sportska družina iz našeg grada izgledati u budućnosti. Živeti ljudskim dostojanstvom nije cilj samo nekog sportiste, već misao koja treba da vodi svakog čoveka kroz život. U sportu je bar jasno-nema uspeha bez uzajamnog razumevanja. Junak naše priče zaslužuje poštovanje, bez obzira na tinejdžersku dob, za pokazano na parketu, ali i van njega. Aleksa nam dok razgovaramo pojašnjava i njegove životne stavove stavove, uveravajući nas još više da je na pravom putu. Mašta o onome što ga čeka, a kako ističe, svestan je i činjenice koliko je teško ostvariti ozbiljnu košarkašku karijeru van Srbije. No, to je, ipak, daleka budućnost. Šta se od Tamiša može očekivati u novoj sezoni?
Biće teško, to je sigurno. U KLS se vraća Metalac, FMP nije uspeo da izađe u regionalnu ligu, a dolaskom Dinamika u ovaj rang, konkurencija se još više pojačala. Rekao bih, svake nove sezone je teško. Potrudićemo se da budemo na potrebnom nivou – kaže na kraju razgovora Aleksandar Ilkić, plejmejker Tamiša, za klupski sajt.
Efekte vremena ćemo tek spoznati. Ipak, ono što već sada znamo, mesta među odabranim biće za one koji su na pravi način razumeli koliko posvećenost i vera mogu da pomognu da se cilj ostvari. Sigurni smo da Aleksandar Ilkić pripada tom soju ljudi.