Ipak, igra se 40 minuta, posvećeno do kraja, sa jasnim ciljem. Tu lekciju održali su im gosti, komšije iz Beograda, koji nisu odustali od svog plana i kad nije išlo sve kako su zacrtali.
Da pojasnimo. U uvodnoj četvrtini osetila se dominacija izabranika Bojana Jovičića. Imali su dovoljno prostora da se razmahnu, mada su bili pod očekivano agresivnom odbranom gostiju. Pronalazili su pukotine pod košem, a i šut je bio na solidnom nivou. Do odmora, malo se „zakuvalo“, kad je reč o rezultatu, ali ostali smo pod utiskom da su Simić i njegovi saigrači jednom Beovuku ubacili skoro (bez dva) pedeset poena.
Posle odmora, već su počeli prvi problemi (mada, oni su krenuli mnogo pre starta ovog meča, ali o tome ćemo u nastavku teksta). Iznenadili su Beograđani domaći sastav sa kombinovanim presingom, kada su učvrstili pozicije pred svojim košem. Ipak, a tako je ostalo do kraja meča, presudio je skok. Pokupili su sve što su stigli momci koje sa klupe predvodi Rajko Mirković. Upornost ove ekipe je poznata odranije, a, imaju i kvalitet. Kad dodaju iskustvo, to je onda i dodatna, dobitna kombinacija.
U poslednjoj deonici dodali su gas. Preokrenuli su meč, preuzeli vođstvo. Sve ono što su propustili da rade tokom prvih dvadeset minuta susreta, obilato su nadoknadili baš u finišu ovog duela. Pojurili su košarkaši Tamiša da vrate izgubljeno na svoj konto, ali, nije to bilo plodonosno. Naprotiv. Kad se sve sabere, šteta je što su bodovi izgubljeni, ali, gosti ih nisu osvojili tek tako.
Briga brigu stiže
Javnost nedovoljno zna, ali teško je igrati u ovakvim okolnostima u kojima Pančevci nastupaju već mesecima. Možda ćemo zvučati patetično, čak dosadno sa čestim ponavljanjima oko bolesti i povreda igrača, ali, kad poređamo činjenice u rečenici, možda ćete razumeti frustriranost svih koji su privrženi KK Tamiš.
Konkretno. Ilkić, mladi plej, ima ozbiljnu povredu leđa i već na dva meča i nije u sastavu. Za njega je prvenstvo završeno. Tek pristigli Đoković, povredio je koleno i iz prvog reda, u parteru, u hali na Strelištu, posmatrao je ovaj duel. Cele ove nedelje, bez kontinuiranog treninga, odbolovali su Veličković (hematom na butini) i Kesar (distorzija zgloba). Tačno je, odigrala su ova dvojica momaka protiv Beovuka, ali, na svoju odgovornost, jer, lekari su rekli – ne. Herojski su se poneli. Svaka čast!
Svakako, posle meča, Bojan Jovičić, nije želeo da svi ovi problemi budu alibi priča za poraz, jer, zaista, dobar deo susreta i momci koji su bili na parketu, skroz spremni, odigrali su na zavidnom nivou. Nije nam namera da umanjimo trijumf Beovuka, jer, nema potrebe, ali, fakat je fakat.
Još dva kola u KLS su pred nama. Sledi gostovanje u Valjevu, gde će Tamiš na megdan Metalcu, a zatim, na kraju, stiže Vršac. Teško je predvideti šta će se dogoditi protiv ova dva rivala, ali, ono što svakako ne sme da izostane, jeste posvećenost. Ko to ne razume, onda ništa.