Ovog puta, Beograđani su bili, u dobrom delu susreta, za nijansu konkretniji rival, ali, utakmica traje 40 minuta. Zaboravile su komšije preko dve reke na ovu činjenicu, a tu oskudicu u memoriji platili su porazom (78:70).
Tokom prvog poluvremena delovali su neuporedivo mudrije od domaćih košarkaša, ali, imali su i fantastičnog Mladena Simeunovića u svojim redovima. Nestvarno zvuči, ali, pogodio je šest trojiki iz sedam pokušaja i tako svoj tim vodio ka mirnoj luci. Takođe, a to treba posebno naglasiti, koliko god su Beograđani stvarali prednost, Nikola Simić i njegovi saigrači pronalazili su način da uzvrate.
U jednom trenutku na semaforu se pojavio rezultat 16:3, ali ni to nije donelo očekivani, krajnji efekat gostima. Minimalna prednost s kojom su otišli na odmor, ispostaviće se kasnije, nije bila dovoljna da se košarkaši Tamiša deprimiraju. Naprotiv. Treću deonicu su rešili u svoju korist, ali najzanimljiviji deo ovog duela dogodio se u zavšnici meča. Inicijaciju pobede pokrenuo je Igor Kesar. Sjajno je odigrao krilni centar čitav meč, a posebno se istakao kad je najviše trebalo. Indeks uspešnosti od 32 (18 poena, 13 skokova i pet asistencija) kraj njegovog imena u statistici daje nam za pravo da ga proglasimo junakom pobede.
Da sačekamo još malo
Elem, kad se lomio rezultat, tražila pobeda, momak rođen u Vrnjačkoj Banji, odlučio je da podseti da je reč o košarkašu koji zaslužuje da igra u višem rangu. Do isteka 40. minuta pridružio mu se Dušan Milošević, koji je sigurnom rukom pogađao sa linije „penala“ i to je to. Ovo je, što bi se reklo, puzajući trijumf, ali ostvaren zasluženo i s mnogo volje i umeća. Istakli su se još: Vuletić, Đorđević, Ilkić, Simić, kao i Veličković i Vitković.
Vredna je ovo pobeda pančevačke ekipe. Posle dva poraza u nizu, i nagomilanih problema sa povređenim i bolesnim igračima, dođe kao melem na ranu. Posebno raduje što su igrači reagovali baš kako dolikuje renomeu KK Tamiš. Mada, mnogi tvrde, Super liga je nemoguća misija za Pančevce, hajde da sačekamo još malo. Ne zato što nekom drugom ne želimo sreću, već što je sportski nadati se.
U sledeću subotu izabranici Bojana Jovičića putuju u Kruševac. Igraće protiv Napredka. Uvek je u Lazarevom gradu, nekadašnjoj srednjevekovnoj srpskoj prestonici, bilo zanimljivo kad su gostovali Pančevci. Sećamo se poraza, ali i pobeda. Ako nam je dopušteno da iznesemo utisak, a stečen je posle pobede nad OKK Beogradom, na ovaj put može se krenuti s optimizmom.
Tačno je, nisu košarkaši Tamiša briljirali protiv Beograđana, ali, dorasli su zadatku. Takođe, oseća se, ima u momcima dovoljno rezerve, pa, ako hoćete, i sportske drskosti, koja još nije ispoljena. U tom uverenju, a valjda će svi biti zdravi, ispraćamo Simića i njegove saigrače. Ako bude do njih, možemo se nadati lepim vestima.